Baković Jadžić: Šapić je ozbiljan kandidat za najgoreg gradonačelnika u istoriji Beograda

Navršilo se godinu dana od kada je Aleksandar Šapić gradonačelnik Beograda. Za tih godinu dana, zabeležili smo više afera, skandala i štetnih odluka, dok se problemi koji tište Beograđane još više produbljuju. Miloš Baković Jadžić, odbornik u Skupštini grada Beograda iz grupe „Moramo – Za dobar grad“, portparol Političke platforme Solidarnost koja je autonomna organizacija stranke Zajedno se osvrnuo na godinu dana Šapićeve vladavine koju opisuje kao mešavinu nekompetentnosti, bahatosti i korupcije.

.

Na svaku kritiku opozicije, ali i javnosti, Šapić odgovara bahato i nespreman je da sasluša argumentaciju, kamoli da preuzme odgovornost.

Odmah po stupanju na funkciju, kada su Beograd pogodile padavine slične ovogodišnjim, gradonačelnik Šapić je za poplave na beogradskim ulicama okrivio Boga, a kao rešenje za permanentan problem zbog neadekvatne kišne kanalizacije predložio postavljanje saobraćajnih znakova, koji bi trebalo da usmere građane gde da beže kako bi spašavali sebe i imovinu.

Nedugo potom, za svoj kabinet je budžetskim novcem, bez javne nabavke, kupio 11 televizora. Često ga možemo videti kako je na konferencijama za medije, osim prema novinarima, agresivan i prema svojim saradnicima i ugnjetava ih kada ne uspeju da rukuju tom skupocenom opremom.

Nakon što je postao gradonačelnik, Šapić je protivzakonito legalizovao svoj objekat na Bežanijskoj kosi, uprkos pritužbama i protestu komšija zbog ugrožavanja i uznemiravanja koje im je ova nelegalna gradnja prouzrokovala. Istog meseca je namestio i tender za vaučere za sportsku opremu u vrednosti od 2 milijarde dinara svom prijatelju, vlasniku firme Sport Vision.

Novinari BIRN-a su u januaru ove godine otkrili da gradonačelnik Šapić poseduje vilu u Trstu vrednu 825.000 evra koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, što je njegova obaveza kao javnog funkcionera. U februaru je najavio preseljenje ZOO vrta na Adu Ciganliju, iako je Sekretarijat za zaštitu životne sredine pokrenuo proglašenje Ade Ciganlije zaštićenom zonom u kojoj nema gradnje. Postavlja se pitanje da li je Šapić tada namerno obmanjivao građane, skrećući temu sa svojih afera ili uopšte nije znao šta rade institucije kojima rukovodi.

U više navrata je vređao građane romske nacionalnosti, proglašavajući ih bezbednosnim problemom i iznoseći pogrešne i štetne stereotipe koji ne priliče nekome ko obavlja javnu funkciju u ime svih građana.

Pre jednostranog raskidanja ugovora sa kompanijom Kentkart, pojavili su se čvrsti dokazi da je Šapićev šef kabineta ovoj kompaniji nudio nameštanje drugih poslova ako se dobrovoljno povuku. Za ovaj klasičan primer korupcije, gradonačelnik Šapić je rekao da je u interesu Beograda, iako će Beograd morati da plati višemilionske penale zbog jednostranog raskida ugovora.

Nakon tragičnih ubistava u beogradskoj školi “Vladislav Ribnikar”, koja se nalazi svega nekoliko stotina metara od Starog dvora, gradonačelnik se nije oglašavao danima, nije se pojavio ispred škole gde smo svi žalili tragično prekinute živote mladih Beograđana. Umesto toga, on je organizovao odvojeno paljenje sveća i polaganje venaca ispred Starog dvora, samo za sebe i svoj kabinet.

Ukoliko se ovakav način upravljanja nastavi, Aleksandar Šapić postaje ozbiljan kandidat za najgoreg gradonačelnika u istoriji Beograda. Ovaj veliki grad zaslužuje odgovornijeg čoveka na svom čelu.