Članovi beogradskog odbora

Slavica Obradović je rođena 1981. u Beogradu, gde je završila srednju Pravno-poslovnu skolu, a nakon toga i Beogradsku poslovnu školu, smer menadžment.
U aktivan politički angažman je ušla kao članica ZLF, početkom 2024 godine.
Kao opštinska odbornica se zalaže da opština Barajevo ostane ekološka opština, za bolji i redovniji javni prevoz, za povećanje nadležnosti mesnih zajednica i za razvoj opštine u skladu sa potrebama građana.

Zoran Savić je rođen 1975. u Požegi. Srednju elektrotehničku školu je završio u Valjevu. Od svoje dvadesete godine bavi se preduzetništvom. Prvo političko angažovanje mu je u Zeleno-levom frontu. U Beogradu i Barajevu živi 18 godina i kao odbornik se bori da Barajevo ostane ekološka opština, a da se pri tome razvija u svim oblastima koje su od značaja za unapređenje kvaliteta života njenih građana.

Ivana Spasić je rođena 1965. godine u Beogradu. Na Čukarici živi od 1999. godine. Redovna je profesorka na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a takođe gostujuća predavačica na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i u Centru za interdisciplinarne studije Univerziteta u Sarajevu. Glavne oblasti njenog profesionalnog interesovanja su sociološka teorija, sociologija kulture, postsocijalistička tranzicija i kolektivno sećanje. Kao autorka ili koautorka, objavila je desetak knjiga i više desetina naučnih članaka. Članica je Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) i predsednica Sociološkog naučnog društva Srbije.
U borbi protiv autoritarnih režima, nacionalizma i represije učestvuje, na različite načine, preko trideset godina. Početkom 1990-ih nalazila se među osnivačima prvog udruženja za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije „Arkadija“, bila je članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu od 1989, a potom Građanskog saveza Srbije (do 2003. godine).

U Ne da(vi)mo Beograd je od 2019. godine, u kojem je bila članica Političkog saveta i Etičkog odbora. Od aprila 2024. obavlja funkciju kopredsednice opštinskog odbora ZLF Čukarica. Kao odbornica Skupštine gradske opštine Čukarica, radi na sprečavanju štetnih projekata koji ugrožavaju javni interes, poboljšanju transparentnosti rada opštinskih organa i komunikacije sa građanima, kao i na podizanju svesti među građanima o značaju politike na lokalnom nivou.

Stevan Banjac je rođen 1983. Aktivista je sa dugogodišnjim stažom i član pokreta Ne davimo Beograd od 2017. godine. Od 2019. obavlja funkciju koordinatora teritorijalne grupe Čukarica, dok od 2020. obavlja funkciju koordinatora logistike, najpre u okviru inicijative Ne davimo Beograd, a sada u okviru Zeleno-levog fronta.
Posvećen je poboljšanju situacije u perifernim naseljima našeg grada. Završio je V Beogradsku gimnaziju, a zatim stekao diplomu menadžera bezbednosti na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Osim toga, Steva se ističe svojom komunikativnošću, beskrajnom energijom i uvek prisutnim osmehom na licu.

U svojstvu koordinatora redarske službe inicijative Ne davimo Beograd, Stevan se starao oko organizacije i osiguranja bezbednosti ljudi dvadeset i sedam protesta “Srbija protiv nasilja”.

Danijel Pantić je rođen 1979. u Beogradu. Nakon završetka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i kraćeg perioda provedenog u sektoru prodaje u Coca – Cola HBC Srbija, prelazi na rad u Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ u Beogradu, gde je tokom naredne tri godine obavljao poslove stručnog saradnika u kabinetu direktora. Kasnije prelazi na rad u Gradsku upravu grada Beograda u Službu za komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima, na mesto zamenika direktora, koje je obavljao do 2013. godine. Od 2014-2019. je bio zaposlen u upravi GO Mladenovac, dok je od 2019. do sada zaposlen u upravi GO Stari grad. Danijel je 2008. izabran za odbornika u SO GO Mladenovac ispred liste koalicije ZES, kada je izabran i na mesto potpredsednika SO GO Mladenovac, gde je ostao do 2010.
Kao gradski odbornik, ima za cilj unapređenje rada javne uprave i učešće građana u odlučivanju kroz decentralizaciju donošenja odluka i veća ovlašćenja Mesnih zajednica.

Rođena je u Beogradu 1970. Po zanimanju je medicinska sestra na poslovima preventivno-zdravstvene zaštite u PU “Jelica Obradović” Mladenovac.
Organizatorka protesta “1 od 5 miliona” i učesnica svih građanskih protesta. Inicijatorka je neformalnog uduženja građana i peticije za borbu protiv zagađenja vazduha od 2019. godine. Kao odbornica za cilja ima unapređenje kvaliteta i čistoće životne sredine i zdravstvenih usluga, kao i uređenje i proširenje zelenih površina u gradu.

Ivana Dakić rođena je 1979. godine u Beogradu. Završila je grafički dizajn na Fakultetu primenjenih umetnosti i više od 20 godina radi u širem polju svoje struke.
Duži period radila je i kao profesorka dizajna, crtanja i slikanja u čuvenom beogradskom slikarskom ateljeu. Ima svoj dizajn studio, bavi se slikarstvom i borilačkim veštinama, a od nedavno je i predavačica veštine Tai Chi Chuan. Trenira za Džedaja.
Zeleno-levom frontu (tada još uvek Ne davimo Beograd) pristupila je 2019. godine, kada je odlučila da je dovoljno posmatrala i da je vreme da se menja svet. Aktivna je u Opštinskom odboru Novi Beograd i članica Autonomnog ženskog fronta.

Svoje delovanje fokusira na decentralizaciji odlučivanja i socijalnoj pravdi, bori se da se uvek čuje glas građana, da svako bude pitan da odlučuje o svom životu i svom kraju. Zalaže se za očuvanje životne sredine i za održive politike.

Rođena je u Beogradu, gde je diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Magistarka je teorije filma (FDU, Univerzitet umetnosti u Beogradu) i doktorka istorije umetnosti (Filozofski fakultet, UB). Trisedeset i šest godina je (do penzionisanja) radila u Narodnom muzeju Srbije, za koje vreme je, pored redovnih zaduženja, bila autorka više desetina izložbi, uspostavila saradnju sa vodećim muzejima u Austriji, Rusiji i Japanu, gde je takođe kustodirala svoje autorske izložbe. Uža specijalnost: istorija i teorija moderne i avangardne umetnosti. Sada je u statusu naučne istraživačice pri Institutu za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta UB. Članica je NDMBG od 2020, aktivna od 2022, u ZLF od jula 2023. godine. Kopredsednica je ZLF Novi Beograd od novembra 2023, sada u reizboru. Intenzivno se zalaže za politiku levice: klasnu, rodnu i etničku ravnopravnost, samoupravljački model i odlučivanja, internacionalizam, antikolonijalizam, solidarnost. Kulturne politike – smatra da je nezavisnost matičnih ustanova kulture od vladajućih politika ključna za uspostavljanje zdravih vrednosti. Veruje u prosvetiteljsku misiju kulture u svim njenim oblicima delovanja, od lokalnih biblioteka do blockbuster događaja. Udata, majka jednog sina.

Hana Popović je rođena 1995. godine u Beogradu. Završila je Fakultet političkih nauka, kao i dva mastera na temu međunarodnog humanitarnog prava i prava ljudskih prava na Univerzitetu u Beogradu i Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Radila je tri godine kao istraživačica za ratne zločine, a zatim kao savetnica za narodne poslanike Zeleno-levog fronta u 13. sazivu u Narodnoj skupštini, fokusirajući se na obrazovanje i zdravstvo.
Tokom studija i profesionalne karijere, fokusirala se na socio-ekonomska prava, tranzicionu pravdu, prava i bezbednost žena, i krivično pravo. Aktivistkinja je za ljudska prava više od 10 godina.

Izabrana je za odbornicu u Skupštini gradske opštine Palilula 2024. godine.

Aleksandra Rašić Radosavljević rođena je 1968. u Beogradu. Obrazovanje je stekla u V Beogradskoj gimnaziji i Filološkom fakultetu, odsek jugo-svetske književnosti. Od 1993. radi u izdavaštvu i trenutno ima svoju izdavačku kuću.
Od početka devedesetih godina aktivno je učestvovala u studentskim protestima. Od 2003. prestaje da se bavi aktivizmom i trudi se da gleda svoja posla, ali pošto je to nakon 2012. postalo nemoguće, pristupa pokretu Ne da(vi)mo Beograd i nakon toga Zeleno levom frontu.
Aktivna je članica nekoliko građanskih udruženja, lokalnih i strukovnih, i najviše se fokusira na (ne)uslove života na Levoj obali Dunava, gde živi od 1998, kao i ekološke, komunalne, infrastrukturne i društvene probleme.

Završila je Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu. U braku je i ima dvoje dece. Ima petnaest godina iskustva u programiranju i radu kao nastavnica u školi.
Vrlo je zainteresovana za očuvanje prirode, povećanje zelenih površina, smanjenje zagađenja u našem okruženju. Takođe, zainteresovana je za napredak obrazovanja tako da bude što više prilagođeno vremenu u kome živimo i da prati potrebe današnjeg društva.

Bila je članica Ne davimo Beograd i sada Zeleno levog fronta. Pre toga nije bila članica nijedne druge političke organizacije.

Rođen je 1975. godine u Beogradu. Po obrazovanju je mašinski inženjer informatičkog smera. Odrastao je na obodu Košutnjaka, a kao rođeni Rakovčanin poznaje višedecenijske probleme svoje opštine i celog Beograda. Lokalni je patriota i borac za zaštitu prirode, koji s ponosom ističe Topčiderku kao treću beogradsku reku.
Svoj društveni aktivizam započeo je još kroz srednjoškolske proteste devedesetih protiv režima Slobodana Miloševića, a bio je i aktivni učesnik petooktobarskih promena 2000. godine. Kroz bogat profesionalni put prošao je sve nivoe rada — od pijačnog prodavca i rada u ugostiteljstvu, preko službenika za javne nabavke, do trenutne pozicije na poslovima likvidature u Gradskoj opštini Rakovica.
Zbog svojih beskompromisnih stavova i borbe za poštenu Srbiju, godinama je trpeo političke pritiske i pretnje, ali je ostao dosledan svojim uverenjima.
Po opredeljenju levičar i ekološki aktivista, oštro se bori protiv investitorskog urbanizma koji uništava prirodu, a zalaže se za socijalnu pravdu, ljudska i manjinska prava i jačanje lokalne zajednice. Zalaže se za skraćenje radne nedelje i smanjenje uslova za sticanje prava na penziju sa 65 na 60 godina života i 40 godina radnog staža.

Rođena je u Beogradu 1980 godine, i završila III Beogradsku gimnaziju. Apsolvirala je na Filozofiji, a od studija konačno odustala kada je filozofija prestala da je raduje. Za život trenutno zarađuje kao korisnička podrška, a bavila se i prevođenjem, transkripcijom, držala privatne časove slovenačkog jezika, itd.
Politički je osvešćena od malih nogu, a na protestima još od srednje škole. Od 2017. počinje intenzivnije da se bavi online aktivizmom, u samonametnutoj misiji da doprinese umrežavanju, prevazilaženju razlika i uspostavljanju kulture dijaloga među onima koje smatra saborcima, u širem i užem smislu.
Početkom 2024, posle predizborne kampanje u kojoj je učestvovala sa sjajnim ljudima iz ZLF Savski venac, dozvoljava da je ubede da se učlani, prekršivši zavet da nikada neće biti članica neke partije.
Od početka izuzetno aktivna i u Zboru Južni Savski venac (kasnije Ujedinjeni Savski venac). Direktna demokratija jeste ideal kome odavno stremi, svesna da se još dugo neće steći uslovi za njeno pravo ostvarenje.

Rođena sam u Beogradu 1991. godine, gde sam završila srednju medicinsku školu na Zvezdari, a trenutno sam apsolventu roku na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi. Imam 12 godina radnog iskustva u domaćim i inostranim zdravstvenim centrima. Znanje iz oblasti intezivne neonatologije stekla sam radom u najvećoj vojnoj bolnici na bliskom istoku, odakle sam ponela nekolicinu svetski priznatih sertifikata iz pomenute oblasti.
Građanskim aktivizmom se bavim proteklu deceniju, a od 2023. godine sam član ZLF i od nedavno sekretarka za članstvo teritorijalnog odbora ZLF Savski venac.

Miloš Vuletić je rođen 1980. u Beogradu, gde je završio studije filozofije na Filozofskom fakultetu. Doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Pitsburgu. Od 2106. živi na beogradskoj opštini Stari grad i predaje na Filozofskom fakultetu, gde je 2017. izabran u zvanje docenta na Odeljenju za filozofiju.
U Pokretu Ne da(vi)mo Beograd bio je aktivan od 2018. godine. Učestvovao je u osnivanju Zeleno-levog fronta i na prvim unutarpartijskim izborima izabran je za kopredsednika opštinskog odbora Stari grad. Bio je kandidat NDM BGD i ZLF na različitim nivoima u svakom izbornom ciklusu od 2022. do 2024.

Kao odbornik u skupštini GO Stari grad zalagaće se, pre svega, za veću demokratizaciju i decentralizaciju politikog odlučivanja na opštini kroz oživljavanje i osnaživanje mesnih zajednica, insistiranje na postizanju veće transparentnosti u radu opštine, kao i kroz suštinsko i dosledno participativno budžetiranje.

Nina Kostić je rođena 1982. godine u Beogradu, diplomirana je ekonomistkinja i master inženjerka organizacionih nauka. Odbranila je master tezu o crowdmapping-u udarnih rupa u Beogradu. Ima više od 13 godina iskustva u IT sektoru, a radi kao senior produkt menadžerka.
Od 2020. godine aktivna u Ne davimo Beograd na poslovima analitike i digitalnog marketinga. Članica NDMBGD-a od 2022. godine, a ZLF-a od osnivanja partije u stalnom sastavu opštinskog odbora Stari grad.

Kao opštinska odbornica, zalaže se za veću transparentnost u radu i budžetu opštine, kao i za veće učešće građana u donošenju odluka koje se tiču njihovog okruženja. Iskustva u toj oblasti stekla je jednogodišnjim aktivnim učešćem u lokalnoj zajednici u Belmontu, Masačusets. Inicirala je osnivanje lokalnog udruženja roditelja dece osnovne škole sa Starog grada. Majka je troje dece.

Marina Vidojević je rođena 1984. godine u Kruševcu. Diplomu profesorke srpske književnosti i jezika stekla je 2008. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a zatim titulu doktora književnih nauka 2013. na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Od 2010. godine predaje srpski jezik u OŠ „Branko Ćopić“ u Beogradu. Aktivno učestvuje u radu grupe za obrazovanje pokreta Ne davimo Beograd od 2021. i kopredsednica je Opštinskog odbora Voždovac Zeleno-levog fronta od 2023. godine. Pored lokalnih pitanja, u vidu infrastrukture, mreže vrtića i ekoloških problema, posebno se interesuje za obrazovne politike i spoj formalnog i neformalnog obrazovanja.

Zalaže se za pravednije i dostupnije obrazovanje, koje mora u svakom svom segmentu biti potpno besplatno, prilagođeno i inkluzivno za sve društvene grupe. Cilj takvog obrazovanja mora biti isključivo podizanje nivoa znanja, ali ne usložnjavanjem kurikuluma, već jednim kreativnijim i relaksiranijim pedagoškim pristupom i metodama koje će omogućiti povezivanje tih znanja i savremenog društva u kojem deca uče i odrastaju. Majka je dvoje dece.

Nemanja Milojević je rođen u Aleksandrovcu. Diplomirao je na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru Geoprostorne osnove životne sredine. Klimatski je, ekološki i antiekstrakcijski aktivista i član pokreta Bunt protiv izumiranja. Politički se aktivirao kroz građanske proteste i odbranu izborne volje građana kroz kontrolu izbora, a Zeleno-levom frontu pristupio je sa uverenjem da se protiv autoritarizma, klimatske krize i uništavanja prirode može izboriti jedino organizovanom političkom borbom za sistemske promene. U svom političkom delovanju fokusiran je na klimatsku pravdu, zaštitu prirode i javnih dobara, otpor štetnim eksploatacionim projektima i razvoj demokratskog društva, koje ljude i životnu sredinu stavlja ispred profita.

Iva Puzović je rođena 1999. u Beogradu, gde je završila Devetu beogradsku gimnaziju. Trenutno studira na Mašinskom fakultetu. Bavi se aktivizmom od 18. godine, a aktivna članica Zeleno-levog fronta na Vračaru je od osnivanja.
Zanima se za ekološku politiku i socijalnu pravdu. Kao odbornica se zalaže za zeleni Vračar i smanjenje socijalnih razlika. Nada se da će njen rad nadahnuti i motivisati mlade da se priključe borbi za lepši Vračar i bolji životni standard za sve građane i građanke.

Mirena Rokić je rođena 1977. u Beogradu. Završila Višu hotelijersku školu, a radi u sekretarijatu Kolarčeve zadužbine. Simpatizerka je NDMBGD od protesta “1 od 5 miliona”, članica NDMBGD od 2021. godine, a ZLF od osnivanja partije i u stalnom je sastavu opštinskog odbora Vračar. Trenutno je kopredsednica i članica OIK Vračara.
Politici ju je privukla želja za borbom za zaštitu javnog interesa i socijalne pravde kao i popularizacija zelenih politika.
Ima troje, sada već velike dece, volela bi i ličnim primerom da im pokaže da je bitno lično angažovanje i rad koji nije isključivo u ličnom interesu. Cilj joj je da podstakne aktivno učešće građana u donošenju odluka koje se tiču njihovog okruženja, pružajući transparentnost u radu opštine i omogućavanje angažovanje građanja u lokalnoj zajednici.

Biljana Kosi je rođena 1969. u Zemunu. Preduzetnica je i vlasnica agencije za konsalting. Udata je i baka dve devojčice, koje su ujedno i glavna motivacija za njen aktivizam i politički angažman u pokretu Ne davimo Beograd.
​Od osnivanja je aktivna u zemunskom odboru, gde je svoja preduzetnička znanja i veštine uspešno primenila u praksi. U Zeleno-levom frontu (ZLF) aktivno radi na formiranju, podizanju i razvoju lokalnih odbora, a poseban doprinos daje kroz edukaciju članstva i prenošenje znanja na temu komunikacija.

Vasilije Glavaš rođen je 1994. u Sarajevu. Išao je u Matematičku gimnaziju u Beogradu, nakon čega je osnovne studije završio na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Master studije je završio 2020. na Univerzitetu Politecnico di Milano u Italiji.
Od 2022. vodi sopstvenu firmu, specijalizovanu za proračune energetske efikasnosti zgrada. Njegov profesionalni fokus usmeren je na energetsku efikasnost i zelenu gradnju.
Od osnivanja pokreta bio je simpatizer Ne davimo Beograd i kontrolor na izborima. Formalno se učlanio u Zeleno-levi front u septembru 2025. godine. Posebno ga zanimaju politike održive i zelene gradnje, borba protiv energetskog siromaštva i unapređenje prava i položaja kvir zajednice.

Aleksa Petković je rođen 1995. godine u Užicu. Nakon završetka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, posvetio se radu u nevladinom sektoru, fokusirajući se na zaštitu životne sredine i radnih prava. Kao aktivista, Aleksa je bio uključen u odbranu od iseljenja, borbu protiv investitorskog urbanizma, kao i brojne kampanje zaštite životne sredine. U 2020. godini je pokrenuo inicijativu za osnivanje prvog sindikata u ICT sektoru u Srbiji. Kao odbornik se zalaže za unapređenje kvaliteta života u Beogradu, sa posebnim fokusom na infrastrukturu, životnu sredinu i zaštitu prava radnika.

Rođena je u Petrovcu na Mlavi, gde je završila gimnaziju Mladost. U gimnazijskim danima se aktivno zalagala za sadržajniju brigu o mladima, te se kandidovala na lokalnim izborima kako bi u skupštini opštine izdejstvovala razvoj sportskih i muzičkih dešavanja.
Dolazi u Beograd na studije prava. Razočarana u atmosferu radikalizma na fakultetu, odlučuje da se oproba u televizijskom novinarstvu i tako skrene pažnju na nemar države prema ratnim veteranima i na druge socijalno devijantne pojave u društvu. Paralelno sa tim, u rodnom gradu, osniva udruženje građana Fabrika iz koga su se iznedrile mnoge akcije i festivali, od kojih je najznačajniji muzički festival Rokerijada. Poznat je po tome što se kvalifikuju najmlađi bendovi, po konceptu – vaše je samo da svirate. Udruženje finansira sve, obezbeđuje vredne nagrade i spaja mlade sa muzikom. Učesnici su i najmlađi – prisustvuju predavanjima i praktičnom delu, gde na kraju znaju da se služe određenim instrumentom.

Trenutno je studentkinja psihologije, radi kao personalni asistent. Studije psihologije su logičan sled u nastojanju da razume društvo i učestvuje u njegovom oporavku.