Opština - Vračar

Dobrila Lola Joksimović ima preko 20 godina relevantnog iskustva u upravljanju brojnim međunarodnim projektima, bila je angažovana kao stručnjak za kulturne odnose između EU i Balkana, nezavisni ekspert Tima Evropa Srbija (DEU) i rukovoditeljka tela za implementaciju EU programa.

Učestvovala je na brojnim konferencijama kao govornik i predavač o kulturnim politikama EU, držala treninge o menadžmentu projekata i radila na osmišljavanju, produkciji i razvoju komunikacionih strategija. Diplomirala arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i stekla MA zvanje u oblasti kulturne politike i menadžmenta. Zainteresovana je za ulogu i značaj umetnosti, kulture i ljudskih prava i veruje u njihov doprinos izgradnji jakih lokalnih zajednica. Inovacije i kreativnost koje dolaze iz oblasti kulture podstaći će uspostavljanje novih standarda u javnim politikama i merilo civilizovanosti jednog društva i sekularne države.

Kroz politiku se bori za stvaranje pravednijeg društva za buduće generacije, kako bi mogli da poručimo svojoj deci – uvek budi ono što jesi i bori se za svoja prava! Koordinatorka je ZLF grupe za dobrobit životinja pod geslom: Bolji grad za sve (baš sve!), ko-kordinatorka ZLF grupe za kulturu i odbornica u Skupštini grada (2022-2023).

Milan Škobić rođen je u Beogradu 1991. godine. Završio je osnovne studije Etnologije i Antropologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i master studije iz Sociologije i Socijalne Antropologije na Srednjeevropskom univerzitetu (CEU) u Budimpešti. Trenutno je na doktorskim studijama iz sociologije na univerzitetu Northeastern u Bostonu, SAD.

U svojoj doktorskoj disertaciji proučava položaj zaposlenih kod stranih investitora u Srbiji i procese kreiranja industrijske politike i strategija korporativnog upravljanja u Srbiji.

U Zeleno-levom frontu je aktivan od 2016. godine. U politici se zanima za pitanja društvene pravde, razvoja solidarne ekonomije, i međunarodne miroljubive koegzistencije.

Radoje Stefanović rodjen je 1940. godine u Beogradu. Završio je Pravni i Ekonomski fakultet. Bio je direktor u “Tehnogasu” i “Minelu”, predsednik Beogradske banke, sekretar za privredu Beograda, potpredsednik Vlade Srbije, predsednik Izvršnog saveta Beograda i predsednik Privredne komore Srbije.

Posle Osme sednice povukao se sa javnih funkcija, napustio Savez komunista i bio nezaposlen. Od 1989. godine je advokat. Od 2016. godine je simpatizer, a od 2021. godine član pokreta Ne davimo Beograd. Član je Zeleno-levog fronta i kopredsednik Seniorske organizacije. Oženjen je i otac petoro dece. Nije učestvovao ni u jednom zločinačkom poduhvatu ili zločinu nad Albancima, Bošnjacima i Hrvatima. Ako bude izabran za odbornika Skupštine grada Beograda, namerava da svojim vrednosnim opredeljenjima i iskustvom doprinese ekološkoj zaštiti, ublažavanju socijalnih nejednakosti, unapređenju uslova života Beograđana i njihovoj participaciji u upravljanju svojim gradom.

Bojana Matić je rođena 1963. godine u Beogradu. Diplomirala Ekonomski fakultet u Beogradu i specijalistkinja je za Odnose sa javnošću.

Radila je u nevladinom i vladinom sektoru (Skupština grada Beograda – Urbanistički zavod, International Organisation for Migration (IOM), International Rescue Comittee (IRC), United Nations Children’s Fund (UNICEF). Fokusirana je na ljudska prava, a profesionalno se bavila Odnosima s javnošću u međunarodnim organizacijama.

Od 2008. godine, Bojana se bavi privatnim poslom i promovisanjem zdravih stilova života. Koautorka je dva udžbenika za Visoku zdravstvenu školu strukovnih studija u Beogradu. Pre uključivanja u Ne davimo Beograd, nije bila članica nijedne partije, ali je bila aktivistkinja i učesnica mnogobrojnih protesta. Nikada nije izgubila volju da se bori za solidarnije i pravednije društvo, niti veru da će Srbija postati demokratska država.
Kopredsednica je opštinskog odbora Vračar, zajedno sa saborcima i saborkinjama, uspešno radi na razvoju ovog odbora. Vodi društvene mreže, kreira sadržaj i predlaže kreativne koncepte događaja.

Kao odbornici, fokus bi joj bio na uključivanju građana i građanki, uz povećanje transparentnosti u radu i dobru komunikaciju sa javnošću. Zalaže se za sprečavanje nasilja nad urbanim sredinama u vidu investitorskog urbanizma i zagađivanja životne sredine. Zalaže se protiv svih vrsta diskriminacije bilo da je to rasizam, seksizam, homofobija ili bilo koja druga forma diskriminacije.

Nebojša Mirković je rođen 1988. godine u Beogradu. Završio je Beogradsku Bankarsku akademiju i master studije na istoj za zvanje Master ekonomije.

Radno iskustvo započeo tokom master studija u osiguranju gde je proveo 7 godina, nakon toga je prešao u IT sektor gde i danas radi.

Pre uključivanja u Ne davimo Beograd/Zeleno levi front, Nebojša nikada nije bila član nijedne partije. Kao odbornik opštine Vračar, fokus mu je poboljšanje kvaliteta svakodnevnog života u Beogradu, uz povećanje transparentnosti u radu Opštine i dobra komunikacija sa građanima i građankama.

Stefan Tasić je rođen 1993. godine u Vranju. Diplomirao je Politikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nakon osnovnih studija je završio master studije u Nemačkoj na Univerzitetu u Manhajmu, sa fokusom na kvantitativne metode istraživanja, kompetitivni autoritarizam i procese demokratizacije. Bio je angažovan kao saradnik pri Fakultetu političkih nauka, kao i na Univerzitetu u Manhajmu. Dodatno se usavršavao u Hamburgu u oblasti istraživanja tržišta. Bavi se istraživačkim i konsultantskim radom.

Pokretu Ne davimo Beograd je pristupio iz uverenja da novi ljudi i nove politike mogu na najbolji način da doprinesu stvaranju zelenog, solidarnog i demokratskog Beograda i Srbije. Na parlamentarnim i beogradskim izborima 2022. bio je zadužen za koordinaciju kontrole izbora, nakon toga je u okviru Zeleno-levog fronta bio na poziciji koordinatora za razvoj i širenje partije u Srbiji, dok je trenutno angažovan kao savetnik u poslaničkom klubu ZLF-a u Narodnoj Skupštini.

Aleksandra Jeremić je rođena 1971. godine u Beogradu. Diplomirala na Odseku za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na Institutu za psihodramu stekla je sertifiikat za psihodramsku terapeutkinju. Kao psiholog je volontirala i radila u programima zaštite i unapređenja položaja osetljivih grupa; u okviru NVO i u sistemu socijalne zaštite. Učestvovala je u razvijanju programa za palijativno zbrinjavanje dece, kao psiholog i koordinator zdravstvenih i psihosocijalnih timova.

Aleksandra je dugogodišnja simpatizerka Ne davimo Beograd, a članica Zeleno-levog fronta je postala zato što deli vrednosti za koje se stranka zalaže i želi da aktivno doprinesem promeni. Odbornica je Skupštine opštine Vračar.

Interesuju je promene i unapređenja u oblasti školstva, socijalne zaštite, kulture, ozelenjavanje i borbe protiv zagađenja, prava životinja i odgovornog vlasništva. Veruje da je neposredna uključenost stanovnika u rešavanje problema važno, da svako u svom okruženju treba da doprinese da bi naš grad bio zeleniji, kulturniji, solidarniji i bolji za sve koji u njemu žive i koji ga vole.

Siniša Babić je rođen 1978. u Zagrebu. Diplomirao na fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku unutrašnja arhitektura. Više od dve decenije radnog iskustva iz oblasti arhitekture, enterijera, urbanog dizajna i 3D vizuelizacije. Sa posebnim zalaganjem za održivost i ekološku efikasnost. Kao arhitekti i 3D umetniku grad je inspiracija i polazište za nove ideje i rešenja.

Član je pokreta Ne davimo Beograd od 2022. Godine. Aktivno radi na promovisanju vrednosti pravednog uređenja, učešću građana u planiranju gradskog prostora i sadržaja, i edukaciji kroz održavanje javnih tribina i pisanjem autorskih tekstova.

Posvećen je spasavanju i udomljavanju napuštenih kućnih ljubimaca.

Živi u Beogradu, na Vračaru, sa suprugom i ćerkom. Govori engleski i nemački jezik.

Andrijana Jeremić je rođena je u Beogradu 1972. godine gde je završila osnovnu, srednju školu i Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Zaposlena je kao doktor veterinarske medicine u privatnoj veterinarskoj ordinaciji.

Simpatizer je Pokreta Ne davimo Beograd od njegovog osnivanja, a aktivna je članica Zeleno-levog fronta od 2023. godine. Nikada ranije nije bila članica nijednog pokreta niti političke partije. Za kandidaturu odbornice je motivisala činjenica da ZLF promoviše sve sisteme vrednosti u koje i sama duboko veruje i za koje se oduvek zalagala.

Živeći na opštini Vračar, većinu svog života svesna je svih izazova sa kojima se stanovnici ove opštine svakodnevno susreću. Veruje da bi sa najboljom namerom zastupala interese građana i doprinela da opština Vračar bude lepše mesto za život.
Nada se da će kao odbornica imati šansu i priliku da se bori za ideju jačanja kulturnih, obrazovnih I socijalnih institucija na opštini. Promoviše važnost podizanja ekološke svesti, a kao veterinarka posebno simbiozu dobrobiti životinja i javnog zdravlja.

Iva Puzović je rođena 26.04.1999 u Beogradu, gde je završila Devetu beogradsku gimnaziju. Trenutno studira na Mašinskom fakultetu. Bavi se aktivizmom od 18 godine, a aktivan član Zeleno levog fronta na Vračaru je od osnivanja.

Zanima se za ekološku politiku i socijalnu pravdu. Kao odbornica zalagaće se za zeleni Vračar i smanjenje socijalnih razlika. Nada se da će njen rad nadahnuti i motivisati mlade da se priključe borbi za lepši Vračar i bolji životni standard za sve građane i građanke.